Аутор: Николај Лилијев
Препев са бугарског језика на србски: Веселинка Стојковић
Николај Лилијев
У глухом пољу
У глухом пољу мир и тишина,
У глухом пољу бела месечина.
Удаљени град смирује звон сетни,
Удаљени град тоне у сан летњи.
У модрој гори нечији нежан зов,
У модрој гори младост и љубав.
Ја пак живим успомену драгу
Ја пак живим минулу тугу.
Николај Лилијев
У глухом пољу
У глухом пољу
мир и тишина,
У глухом пољу
бела месечина.
Удаљени град
смирује звон сетни,
Удаљени град
тоне у сан летњи.
У модрој гори
нечији нежан зов,
У модрој гори
младост и љубав.
Ја пак живим
успомену драгу,
Ја пак живим
минулу тугу.
Николай Лилиев
В ГЛУХОТО ПОЛЕ
http://www.stihi.ru/2013/11/05/5
В глухото поле
мир и тишина,
в глухото поле
бялата луна.
Надалек градът
рони сетен звън,
надалек градът
тъне в летен сън.
В модрата гора
нечий нежен зов,
в модрата гора
младост и любов.
Аз живея пак
своя спомен скъп,
аз живея пак
миналата скръб.
Фотографија: Веселинка Стојковић